Naporan rad nije Vaš Neprijatelj

“Naporan rad pobeđuje talenat kada talenat ne može pobediti naporan rad.” - Tim Notke

Naporan rad nije Vaš Neprijatelj

Šta “naporan rad” znači za vas? Kako gledate na to? Iskreno, mrzeo sam naporan rad. Mislio sam da nema poente raditi naporno. Video sam veliki broj ljudi koji su radili naporno ceo život i na kraju ostali jako siromašni, usamljeni i bez ičega. Nisu imali ništa da pokažu. Pritom, ne mislim samo na materijalne stvari, već su bili slomljeni i na duhovnom nivou. Duboko u sebi su izgledali slomljeno, kao da sve ono za šta su radili ceo život nije bilo ono što su se nadali da će postići kada su bili mladi.

Kada pričam o terminu “naporan rad”, moram priznati da mi se uopšte ne sviđa taj izraz. Iako je ovaj izraz u naslovu ovog artikla, želim da znate da ono na šta zaista mislim u ovom tekstu je da naporan trud nije naš neprijatelj

Vi radite naporno za nešto u šta verujete

Gledao sam svoje roditelje kako rade naporno samo da bi jedva preživljavali. Video sam mnogo ljudi koji su iskusili razna iskušenja i nikako nisam mogao razumeti zašto ljudi koji rade naporno ceo život, na kraju završe bez ičega kada ostare. Verujem da sada znam. Jedan od glavnih razloga je taj da nisu imali snove. Radili su za ono što su mislili da je dobro. Radili su naporno za tuđe snove i na kraju završili bez dinara, oslanjajući se samo na mizernu penziju jer nikada nisu zastali da razmisle zašto su uopšte radili na prvom mestu. I ne mogu dovoljno opisati koliko me to čini tužnim. S druge strane, sve to me motiviše da guram napred i da pokušam da radim pametnije umesto napornije i živim život po sopstvenom izboru.

U prošlosti, svaki put kada sam pokušao da idem ka svojim snovima, nikada nisam davao sve od sebe. Nikada nisam stavljao svoje celo biće u tu viziju. Zato nije ni čudo što nisam želeo da radim naporno. Ali i da budem iskren, pretpostavljam da se nisam trudio jer zapravo nikada nisam ni imao jasan cilj u životu. Mi radimo naporno za ono u šta verujemo da je vredno našeg truda. 

Mi radimo naporno kada imamo strast za neki cilj koji je toliko važan da, i kada dođemo mrtvi umorni sa regularnog posla, mi i dalje radimo na svom cilju, gurajući sebe i probijajući svoje limite jer imamo misiju koja nam daje energiju da istrajemo. Kada smo nošeni životnom misijom, onda nam kasne noći, rana jutra, još jedan poziv ili email, rad vikendom i tokom praznika, zatvaranje tog posla itd. uopšte ne pada teško, jer imamo nešto u šta verujemo. 

Kada god sam čuo unutarnji glas koji mi je govorio da treba idem ka svojim snovima i da radim naporno za njih, uvek sam nekako pokušavao da pobegnem od njega. Kada sam video da naporan rad dolazi po mene, pokušavao sam da se sakrijem od njega. Kada je naporan rad nagovarao druge da pričaju sa mnom, vrlo brzo sam pronalazio izgovore da ne radim naporno. 

Bio sam uplašen za bol koju bih eventualno mogao iskusiti ukoliko ne uspem, ili padnem, pa zbog toga nisam želeo ni pokušati. Bio sam uplašen jer sam video šta je naporan rad uradio drugima. Svaki put kada sam napravio dva koraka unapred, život me je vraćao tri koraka unazad. Imao sam uverenje da se naporan trud ne isplati, misleći da je naporan rad samo moja senka koja me prati samo da bi videla kako padam u životu.

Ali nisam više uplašen. Negde u leto 2017 godine, moja strast i želja za finansijskom nezavisnošću i da napravim razliku u životima drugih ljudi je počela da bude veća nego ikada i tada sam odlučio da konačno prihvatim naporan trud. Ne naporan rad, već naporan trud. Počeo sam da razvijam “nikada ne odustani” stav. Kada mi neko kaže da treba da odustanem, ja se samo nasmejem i nastavim dalje.

Kada većina ljudi spava, ja sam budan, spreman za rad. Sada sam lovac na snove i verujem da mogu pobediti naporan rad tako što ću ga iskoristiti kao svoju prednost. Sada verujem da se naporan trud isplati, jer sam video rezultate u svojoj fizičkoj realnosti. Moj savet svima koji čitate ovaj artikal, nemojte se sakrivati od napornog truda - čekajte na njega. Morate verovati u njega. Ukoliko ste strastveni za ono što volite da radite i spremni ste da uradite sve što je potrebno da san postane java, prihvatite naporan trud. Isplatiće se svima koji ne odustanu.

Radite naporno jer vam je stalo

Radite naporno jer vam je stalo! Ne radite samo za sebe. Radite naporno zbog vaše porodice i zbog svih ljudi koji računaju na vas. Vaša misija je veća od vas. Radite naporno zbog svih onih koji ne veruju da se trud isplati, ali kada budu videli da se vama isplatio, to će ih inspirisati da i oni krenu na put ka svojoj sudbini. Jer ako je nešto bilo moguće za vas, oni će poverovati da je moguće i za njih.

Naporan rad vam neće doneti uspeh. Doslednost hoće! Male stvari koje radite svakoga dana bez obzira koliko ste umorni i koliko vam je ponekad teško, će vas voditi ka uspehu. Nikada nisam video ili čuo za nekoga ko je postao uspešan da je uspeo bez napornog rada i truda. Kažu da je Majkl Džordan svakoga dana šutao više od 500 puta samo sa jednog mesta na terenu dok bukvalno nije mogao da digne svoje ruke od umora. Džek Kenfild, autor knjige “Pileća supa za Dušu” je bio odbijen od 144 izdavačke kuće pre nego što je dobio svoj prvi ugovor i danas, njegova knjiga jer prodata u više od 500 miliona kopija! Postoji hiljade primera koje vam mogu nabrojati, ali poenta je da naporan rad proizilazi iz vaše volje da uspete! Proizilazi iz vaše želje i iz vašeg srca!

Teško je odustati

Ovde se ne radi o fizičkoj snazi, iako će vam ona biti potrebna na putu ka svojim snovima. Ne radi se čak ni o vašoj mentalnoj snazi, koja će vam takođe biti potrebna. Radi se o vašoj volji! Kada ste umorni fizički, iscrpljeni mentalno, vaša volja će vas gurati napred! Vaše srce će vas voditi i nikada vas neće izneveriti. Morate razumeti da što napornije radite, teže vam je da odustanete! Jer ste već investirali i previše, i onda postaje teže da se predate, što je odličan znak! Jednoga dana ćete biti zahvalni i ponosni na sve dane u koje ste uložili naporan trud i rad. Tada ćete biti na vrhu i bićete zahvalni na penjanju koje vas je odvelo na vrh planine.

Zato je rečeno da najteža planinarenja vode do najlepših pogleda. Sećam se kada sam gledao US Open finale između Novaka Đokovića i Huana Martina Del Potra. Možda se i vi sećate tog meča. Bio je deveti septembar, 2018 godine, i Đoković je pobedio i osvojio svoju 14 grend slem titulu. Ako se sećate, samo godinu dana ranije, bio je jedini igrač u Open eri koji je imao sva četiri grend slema u kalendarskoj godini i već tada je bio smatran za možda najboljeg igrača svih vremena.

Ubrzo nakon toga je imao povredu lakta koja je zahtevala operaciju, i čini mi se da nije igrao oko devet meseci. Kada se konačno vratio na teren, počeo je da gubi u prvim i drugim kolima na nekoliko uzastopnih turnira. Svi su mislili da je gotov i da nikada neće biti isti kao pre povrede. Ali se vratio jači nego ikada, pobedivši na Vimbldonu, US Openu i Australian Open. Uze čovek tri grend slema kada su ga svi otpisali. Za mene, on je odličan primer da naporan trud i vera u sebe na kraju daje rezultat. Da se isplati. Mogli ste videti u njegovim očima koliko mu je značilo kada se vratio na velika vrata, znajući da se sav trud i rad isplatio.

Evo još jednog primera. Krenuo sam u teretanu negde sredinom 2014 godine i tada sam išao tipa dva meseca, pa onda dva meseca pauza. Onda odem tri ili četiri meseca, kao nešto vežbam, pa onda opet pauza par meseci. Bio sam haos. I verovali ili ne, bio sam frustriran što mi to “vežbanje” nije davalo rezultata. Mislio sam da vežbam dobro i da se hranim zdravo, ali se nijedan mišić nije pokazao. Onda sam frustriran prestao da vežbam i otprilike godinu dana nisam zakoračio u teretanu.

Onda sam jednog dana, tačnije bio je to drugi jul 2017 godine, ušao u WC, počeo da perem zube i da se umijem i nikada neću zaboraviti koliko sam bio šokiran kada sam se pogledao u ogledalo! Bukvalno se nisam pogledao mesecima u smislu da nisam obraćao pažnju na celokupan izgled svoga tela. Kada sam video svoju stomačinu, pa nisam bre mogao da verujem da sam sebi dozvolio da se toliko udebljam.

Istog trenutka sam stao na vagu i video da imam 92kg. Pazite, visok sam 180cm i nikada nisam prešao 84kg u svom životu. Ceo život sam bio sportista i uvek sam varirao između 81kg i 84kg. Ali kada sam video 92kg i to sala, pa bio sam u neverici. Bio sam besan na sebe jer sam sebi dozvolio da se toliko ukrmačim. Ali ako mi verujete, istog trenutka sam odlučio da se vratim u teretanu i da izgubim svu mast koja mi se nagomilala oko stomaka.

Sledeći dan sam otišao u teretanu sa odlukom da izgubim minimum 8kg i odlučio sam da svaki dan trčim 5km. Ako ne svaki dan, onda bar pet puta nedeljno. Pazite, nisam bio skoro godinu dana u teretani. Dođoh ja tako u teretanu, stao na traku i krenuo da trčim. Negde na prvom milji sam počeo da osećam da nemam snage i vrlo brzo sam stao sa trčanjem. Bukvalno sam bio mrtav. Kolena su me bolela, nisam mogao da stojim na nogama niti da dođem do daha. Otišao sam kući.

Sledeći dan sam došao i rekao da ću istrčati 5km bez obzira na sve. Ponovo sam otišao na traku, krenuo da trčim i opet oko prve milje sam bio mrtav umoran i stao sa trčanjem. Otišao sam kući i sledeći dan se opet vratio. Treći dan je prošao isto kao prethodna dva dana. Umoran, iscrpljen, bez snage i daha da trčim. 

Četvrti dan. Dođoh u teretanu, stao na traku i rekao sam sebi sledeće: “Slušaj me dobro govedo jedno. Uopšte nisi dao 100% sebe prethodna tri dana. Ima da istrčiš tih 5km i nećeš stati dok svaki mišić u tvom telu ne pukne, čak iako to znači da ćeš umreti na traci! Ima da istrčiš kako znaš i umeš!” Ne možete ni da zamislite koliko sam ozbiljan bio u tom trenutku. Zaista sam bio mrtav ozbiljan kada sam izgovarao ove reči. Krenuo sam da trčim.

Sećam se odlično tog trenutka. Samo što ću da istrčim tu famoznu prvu milju, moje telo je počelo da mi šalje sve moguće signale da odustanem. Znate onaj deo stomaka koji vas boli jer niste u kondiciji je bukvalno vrištao da stanem sa trčanjem. Moj um me je bombardovao mislima da odustanem. Noge su počele da me jako bole. Ali sam rekao da nema jebene šanse da stanem sad! Znao sam da moram probiti svoj limit u tom trenutku. Počeo sam kontriram svome telu i umu. Sada već pričamo o snagi volje. Sad pričamo o vašem srcu! Samo kada probijate svoje limiti, tek tada vaš naporan rad i trud ima smisla!

Kroz svu bol, sumnju, razne misli, signale koje mi je telo slalo, preko svega sam pregurao i nekako istrčao 5km. Istog trenutka sam samo seo na traku i trebalo mi je nekoliko minuta da dođem do daha. Ali je bilo vredno! Uspeo sam. Osećao sam se ponosno i srećno. Ponosan ne zbog 5km, već kada sam bio na prelomnoj tački da odustanem, moj duh mi nije dozvolio i srce je reklo da moram nastaviti dalje.

Da ne bude da je to bio sam mali bljesak, dobro sam se istegao nakon trčanja i sledeći dan se vratio i ponovo istrčao 5km. I sledeći dan opet. Zatim sam uzeo dva dana odmora. Otprilike tri nedelje otkako sam doneo odluku da izgubim svu mast sa sebe, stao sam na vagu i video da sam izgubio 7kg. Da se razumemo, kada sam doneo odluku da se vratim u teretanu, istog trenutka sam prestao da jedem sve sranje koje ima šećer, gluten itd. Šta više, trećeg septembra sam došao do tačke kada sam mogao da trčim 10km. Samo dva meseca nakon odluke da istrčim 5km. Moram priznati da se nikada bolje nisam osećao u životu nego tada.

Zatim sam postavio nove ciljeve. Odlučio sam da podignem svoju igru na sledeći nivo. Pronašao sam i osobu koja mi je pomogla oko ishrane. Imao sam sliku svog idealnog tela i baš sam bio rešio da izgledam kao sa te slike. Znači, imao sam program treninga i ishrane. Ako imamo viziju, plan i strategiju za tu viziju, šta je sledeće?

Morate biti disciplinovani

Sledeće je disciplina i naporan rad! Niko nije mogao trčati za mene, sem mene. Moram priznati da sam bio i ostao disciplinovan do dana današnjeg. Iako još uvek nisam dostigao izgled baš kao sa slike, shvatio sam u ovom procesu da je to najmanje bitno. Bitno je ko sam postao u tom procesu. Rezultati su totalno vidljivi i iskreno sam srećan svojim izgledom. Za mene, ovo je još jedan dokaz da se naporan trud i rad isplate ukoliko ne odustanemo.

Uvek možete pogledati druge i reći da su oni bolji, brži, pametniji ili šta god, ali nikada ne možete pronaći izgovor da ne radite naporno ka svojim ciljevima. E sad, da budem totalno jasan na šta mislim. Kada kažem da treba da radite naporno, ne mislim da svake sedmice radite po 80 do 100 sati na nečemu što ne volite ili što vas čini nesrećnim. Svojevremeno sam radio oko 60 do 70 sati u proseku na poslu koji sam mrzeo. Radio sam naporno, ali za tuđe snove. Jako je tužno videti ljude koji se ubijaju od posla za tuđe snove. Ti ljudi nemaju život. Uopšte ne žive, već jedva preživljavaju.

Kada spominjem naporan rad, pričam o tome da radite nešto u šta verujete. Nešto što vam daje strast. Nešto što volite svim svojim srcem i dušom. Nešto što ne možete da dočekate da se probudite ujutru da biste to radili. U ovom trenutku dok pišem ovaj artikal, nalazim se u Egiptu i upravo sam počeo da snimam epizode za svoj podkast. Verujte mi da obožavam to da radim. Pišem artikle za nekoliko magazina. Bez obzira šta se dešava oko mene, trudim se da radim ovo što volim. Ja sam pisac. To je moja strast. Zato svaki dan i radim ovo što volim jer verujem da će se sav trud koji sada ulažem, jednoga dana isplatiti.

Jednom kada počnete da radite na nečemu što apsolutno volite, to više nije posao. To je mnogo veće od posla. To postaje vaš život. Čak iako radite po 16 sati dnevno, to vam ne pada teško jer obožavate to što radite i sa neke strane vam to u stvari daje energiju da radite naporno. Naravno, potrebno je da napravite balans u svom životu i da ne izgorite u tom radu. Ali moja poenta je da jednom kada počnete da radite ono što volite, to postaje bukvalno vaš život jer imate svrhu i to vam daje smisao životu.

Nastavite da se trudite

Pre nego što sam krenuo da putujem svetom sa suprugom, radio sam skoro godinu dana u proseku 12 sati svaki dan na svom regularnom poslu, da bih nakon posla radio još ekstra 6 ili 7 sati na pisanju svoje knjige, snimanju videa ili pisanju artikala. Spavao sam otprilike oko 4 do 5 sati u proseku. 

Ne poznajem lično ovu osobu, ali znam za čoveka, koji je pisac, koji je radio na dva posla istovremeno i koji je uspeo da objavi svoju knjigu i započne novu karijeru kao pisac i govornik. Čovek je bukvalno pisao knjigu na WC šolji, na pauzama koje je imao na poslovima. Bukvalno je svaku pauzu koristio da sedne i piše jer ga tu niko nije mogao smarati i krasti njegovo dragoceno vreme. Morao je raditi na dva posla da bi izdržavao porodicu. Imao je ko zna koliko neprespavanih noći. Rekao je da je spavao otprilike 3 sata u proseku mesecima. 

Ali njegova snaga volje, strast prema pisanju, vera u sebe, upornost, istrajnost i doslednost su bili veći nego njegovi izgovori. Znao je zašto radi to što radi. Verovao je u to što radi. Da li je bilo trenutaka kada je hteo da odustane? I pre svega, imao validne razloge da odustane? Apsolutno! Svi mi dođemo na prelomnu tačku kada hoćemo da odustanemo. Ali ipak ne odustanemo. Mi istrajemo i nastavimo dalje. 

Zato nemojte da vam je palo na pamet da odustanete od svojih snova! Ne zanima me ako nemate dovoljno novca. Ne zanima me ako nemate podršku porodice. Ne zanima me ako nemate nikoga da vam pomogne. Ne zanima me ako ne znate kako ćete ostvariti svoje snove. Nema bre izgovora! Ne odustajte od sebe! Nemojte slučajno da ste to uradili!

Nastavite da se borite! Bez obzira koliko teško izgledalo u ovom trenutku. Možda će vam trebati duže nego što ste očekivali. Možda ćete morati da uzmete neke kurseve. Možda se nećete kretati brzinom kojom biste želeli, možda nemate koliko biste hteli, možda ne čitate brzo, možda ne učite lako, možda ste na izmaku snage, ali nemojte odustajati od svojih snova. Šta god da radite, molim vas, nastavite. Samo nastavite. 

Vi pravite razliku u svetu! Vaše prisustvo na ovoj planeti pravi razliku. Postoji nešto što bismo izgubili ukoliko vas ne bi bilo. Postoji nešto što bi nam nedostajalo da vi ne postojite! Verujte mi kada vam kažem da vi pravite razliku! Da postoje ljudi koji su zahvalni što ste prisutni u njihovim životima. Da postoje ljudi koji su srećni što vas poznaju. Da postoje ljudi koji čekaju da se pojavite i pokažete im put kojim mogu krenuti na pohode ka svojim snovima jer ćete ih vi inspirisati svojom pričom!

Zato nastavite da se trudite i borite! Jednoga dana će sve imati smisao!

Pogledajte i: