DNEVNIK NUTRICIONISTE: Da li treba jesti nakon 18h?

Veliki broj ljudi ide iz krajnosti u krajnost kada je u pitanju poslednji obrok. Sa jedne strane, zbog brzog načina života i ne tako dobre organizacije kada su obroci u pitanju, kod ljudi često dolazi do preskakanja obroka tokom dana.

DNEVNIK NUTRICIONISTE: Da li treba jesti nakon 18h?

To uglavnom dovodi do prejedanja u večernjim satima jer im je tada zapravo jedini normalan obrok koji na miru mogu da pojedu. Hrana je energija i nije dobro da je unesemo u tako velikim količinama u večernjim satima kada telu zapravo nije potrebna jer se tada polako gasi za spavanje. Preobilnim obrocima, teškom i masnom hranom u večernjim satima možemo da preopteretimo sistem organa za varenje što može dovesti do nadutosti, gorušice i bolova u želucu. Pored toga, krv odlazi u stomak kako bi pomogla varenju, umesto u ostale delove tela kako bi mu pomogla da se regeneriše. Ako se ujutru osećate umorno i bez energije, krivac za to može biti teška i obilna večera.

Sa druge strane imamo ljude koji su večito u dilemi oko večere da li je treba imati, kada i šta treba jesti... Bombardovani raznim modernim dijetama, u želji da izgube višak kilograma, često se odlučuju za izbacivanje večere tj. da ne jedu ništa nakon 17, 18h. To bi bilo u redu ukoliko odlaze na spavanje oko 19h, 20h ali u praksi nije baš tako, kod većine ljudi je odlazak na spavanje nakon 23h. Svesno pristaju na nervozu i osećaj gladi samo da bi ostvarili cilj. Često se dešava da je glad toliko jaka da ih natera da u kasnim satima ustanu iz kreveta i odu do frižidera da nešto ''gricnu''. U tom trenutku jedini cilj koji imaju je da zadovolje glad a dijetu će nastaviti ''od sutra''! Ili uspešno prežive veče iako su gladni ali šta se dešava ujutru sa njihovim telom? Opet se mogu probuditi umorni i bez energije. Zašto? Šta se zapravo dešava u našem telu kada izbacimo poslednji obrok tj. večeru?

Telo ne uspeva da se oporavi tokom noći

Dok spavamo, naše ćelije se regenerišu pod uslovom da imaju dovoljno hranljivih materija koje dobijaju iz hrane. Ako poslednji obrok imamo u 17h a odlazimo na spavanje oko 23h ili kasnije, najverovatnije je da će se u međuvremenu javiti glad i da naše telo neće imati dovoljno nutrijenata za oporavak tokom noći. U tom slučaju se budimo umorni i bez energije. Treba imati u vidu da svako od nas ima različitu dinamiku tokom dana, zato se ne treba vezivati za satnicu već prilagoditi obroke vašim potrebama i tempu života. To znači da bi trebalo da obezbedite svom telu lagan obrok dva, tri sata pre vašeg odlaska na spavanje kad god to bilo.

Metabolizam se usporava

Naše telo je izuzetno pametno i ukoliko preskačemo obroke i pravimo velike razmake između obroka, primorano je da pravi rezerve u vidu masti kako bi moglo da funkcioniše veliki broj sati bez hrane što vam otežava proces mršavljenja.

Mišićna masa može da strada

Zdrava lagana večera podstiče održavanje mišićne mase. Ukoliko naše telo ne dobija dovoljno hranljivih materija putem hrane, moraće da se snađe i uzme tamo gde ih ima. Nažalost, telo uzima iz naših mišića jer se u mastima nalaze samo toksini i voda. To vremenom može dovesti do opadanja mišićne mase što je još jedna stvar koja doprinosi usporavanju metabolizma.

Pored ovih stvari koje smo nabrojali, zdrava lagana večera može uticati na bolji i kvalitetniji san, dobro raspoloženje a i da vam pomogne da lakše smršate i brže ostvarite svoj cilj.

Posle svih ovih informacija, nameće se pitanje šta treba jesti za večeru?

U večernjim satima na tanjiru se trebaju naći nemasne i niskokalorične namirnice bogate vlaknima kao što je povrće (npr. u vidu sveže salate, čorbica ili potaža), razne vrste žitarica (heljda, proso, integralni pirinač, kinoa... dok su ovsene pahuljice bolji izbor za doručak). Često ćete naići na razne dijete koje vam preporučuju meso za večeru ali treba imati na umu da se meso duže vari i da se uveče slabo apsorbuju masti i proteini životinjskog porekla zato u večernjim satim treba davati prednost proteinima biljnog porekla. Tu spadaju mahunarke (najbolji izbor za večeru su leblebije, razni proizvodi od leblebija, sočivo, soja, tofu sir) a ne treba zaboraviti ni na zdrave masti u vidu orašastih plodova, maslina, avokada, raznih vrsta semenki... Možete čak kombinovati i sa krompirom ali obavezno obratite pažnju na način pripreme (najbolje je kuvani ili zapečen u rerni bez ulja). Takva hrana je niskokalorična, daje nam sitost, pomaže u mršavljenju, čišćenju tela i ima još niz drugih pozitivnih stvari na naše zdravlje.

U delu dana kada se organizam priprema za spavanje, varenje hrane i stomačne aktivnosti mogu da utiču na oporavak tela, opšte zdravlje i fizički izgled zato se potrudite da ga ne opteretite previše ali je bitno da mu obezbedite laganu večeru jer ćete na taj način imati zdrav obrok, bolji, kvalitetniji san i brži rezultat. Probudite se ujutru sveži, odmorni i puni energije!