Dnevnik dve babice: “Edukacijom o trudnoći otklanjamo strah od nepoznatog.”

Instagram profil i blog Dnevnik dve babice nastao je kao četrdesetodnevni projekat babica, Kristine i Radmile, koje su primetile koliko je devojkama potrebno informisanje o trudnoći, porođaju, kao i postporođajna podrška.

Dnevnik dve babice: “Edukacijom o trudnoći otklanjamo strah od nepoznatog.”

U početku su želele da prezentuju lepote i blagoslov trudnoće - svakoga dana po jednu nedelju, koliko traje sama trudnoća, ali se profil prilično intenzivno razvijao i prerastao u nešto više od običnog bloga. Svoju ljubav prema poslu babice i stalno edukovanje na te teme, pretvorile su u Online školicu za trudnice koju pohađaju žene širom Srbije. U nastavku intervjua upoznajte ove dve divne dame i njihov rad.

Za početak, možete li nam reći nešto više o sebi - Ko je Rada? Ko je Tina? 

Rada: Ja sam Radmila Pejković Ilić, majka dvoje dece - Viktora koji ima 10 i po godina i Tare od 1 i po godine. Po struci sam ginekološko-akušerska sestra (babica).

Tina: Moje ime je Kristina Arsić, po struci sam strukovna medicinska sestra - babica. Majka sam dve prekrasne devojčice, Emilije koja ima 6 i po godina i Anđeline od 3 i po godine. A uskoro ću postati mama i jednog dečaka.

Šta je to što je presudilo u vama da budete babice i radite baš ovaj posao?

Rada: Oduvek sam znala da ću da budem veterinar ili babica, jer jedino pravo interesovanje u meni su budile trudne životinje (mačke, psi, krave, konji…) i njihove bebe. Kako sam odrastala i bila u mogućnosti da razumem koliko je telo žene posebno i koliko svaki novi život zrači i budi ono najbolje u čoveku, biti babica i pomagati ženama tokom tog posebnog stanja činilo se kao nešto zanimljivo i vrlo posebno.

Tina: Još od detinjstva sam znala da želim da budem zdravstveni radnik. Kako se bližila srednja škola, počela sam da se raspitujem o smerovima u Medicinskoj školi u Leskovcu. Tada su se rodile prve simpatije prema ovom pozivu, koje su kasnije prerasle u istinsku ljubav. Svi su mi govorili da je opšti smer bolji izbor, jer ti daje više mogućnosti za rad, a da ću kao babica teško naći posao. Ali ja sam ostala pri svom i nakon srednje škole upisala Visoku medicinsku školu. Na kraju krajeva, kada nešto istinski volite nađete i način da to uradite. Mi smo vam pravi primer toga.

Kako ste došle na ideju da pokrenete Dnevnik dve babice?

Sasvim spontano, tokom razgovora. Ali da budemo iskrene, priča je otišla u sasvim drugom smeru. Sve je krenulo kao četrdesetodnevni projekat, a cilj je bio da svakog dana pišemo o jednoj nedelji trudnoće kako bi se žene upoznale sa magijom koja se dešava u njihovom telu tokom ovih 9 meseci.
Zainteresovanost je iznenađujuće brzo rasla, kao i interakcija sa pratiocima. Na njihovu inicijativu je i nastala Online školica za trudnice.

Foto: Instagram

Stranica na instagramu, kao i blog su prepuni saveta. Ko piše tekstove i da li imate neku pomoć u kreiranju postova za društvene mreže?

Tekstove pišemo same na osnovu znanja, iskustva i kada je potrebno dodatnog istraživanja ili u konsultaciji sa doktorima. Postove takođe kreiramo same.

Na inicijativu vaših pratioca pokrenule ste i online školicu za trudnice. Da li u toku porođaja babica primeti prednost majke koja je prošla školicu i koliko je po vašem mišljenju takva priprema važna?

Priprema je izuzetno važna i ako trudnica pravilno primeni stečeno znanje i veštine, sve ide mnogo boljim tokom. Moto kojim se vodimo je: Edukacijom otklanjamo strah od nepoznatog. Samim tim trudnica je više u mogućnosti da se psihološki savladava i ostane pribrana. Kao takva mnogo više je u mogućnosti da prati i svoje osećaje, ali i ono najbitnije jeste da čuje babicu i doktora kako je usmeravaju.

Koje teme obrađujete u školici i sa kim uglavnom sarađujete?

1. ​Trudnoća od prvog dana

2.​ Ishrana i vežbanje u trudnoći

3.​ Bezbolni porođaj

4.​ Psihofizička priprema za porođaj i torba za porodilište

5.​ Prirodni porođaj i carski rez

6.​ Prvi dani sa bebom i babinje

7.​ Dojenje

8.​ Pravilno postupanje sa bebom

Pored nas, časove u školici drži i ginekolog, anesteziolog, pedijatar i fizioterapeut.

Kakav je osećaj kad ste prva osoba koja prihvati novi život u ruke? Sećate li se prvog porođaja u kojem ste upravo vi bili ta prva osoba koja je dočekala dete?

Porođaj je proces koji traje, a vi ste sve vreme u iščekivanju zajedno sa samom porodiljom. Kada nastupi momenat ekspulzije (rađanja ploda), onog trenutka kada se prednjačeći deo jasno vidi na izlazu, tada počinje deo porođaja kada i vi ne dišete od uzbuđenja, sve do samog rađanja bebe. Laže ko kaže da ume da opiše trenutak kada majka prvi put ugleda svoje dete. To je prevelika erupcija emocija, koje su vrlo intenzivne i bukvalno vas ostavljaju bez daha. Nama je mnogo drago što samo u dane volontiranja u porodilištu imale prilike da učimo od starih babica koje su godinama već u penziji.

Poznato je da je strah od bolnog porođaja prisutan kod mnogih sugrađanki. Šta je trenutno najaktuelnije kad je u pitanju obezboljavanje tokom prirodnog porođaja?

Mi bismo izdvojile zalaganje naše doktorice anesteziologa dr Nade Pejčić, kada je u pitanju analgezija za vaginalni porođaj i carski rez u našoj bolnici. Njeno zalaganje za bezbolni porođaj je evidentno i često dobijamo veoma pozitivne povratne informacije od naših trudnica. Ostavljamo vam link do našeg predavanja na kome je upravo dr Nada bila domaćin i predavač uz par zvučnih imena kao što su dr Ivan Veličković i dr Neeti Sadana.

Dojenje… još jedan od strahova. Zašto je toliko važno dojiti, koliko dugo i kako umanjiti strah od neuspešnog dojenja kod porodilja?

Od prvih kapi kolostruma (koji je energetski buster i takozvana prva vakcina bebi), preko prelaznog do zrelog mleka, majčino mleko je najbolja, savršeno izbalansirana i najprirodnija hrana za bebu. Savetuje se isključivo dojenje do navršenih 6 meseci bebe, nakon čega se uvodi i nemlečna iskrana. Što se tiče dužine dojenja, po savetima SZO, to bi trebalo da bude bar do druge godine života, ali odgovor koji mi volimo da damo na to pitanje jeste - dok god mama i beba to žele, jer dojenje nije samo hrana. Dojenjem beba utoljava žeđ, fizičku i emocionalnu glad… Strah od dojenja kod većine porodilja potiče od okoline, nažalost, ali i od neukog medicinskog osoblja da pruži adekvatnu pomoć i podršku novopečenoj mami. Zato je veoma bitno da se još u toku trudnoće žena edukuje o dojenju i generalno o postpartumu, koji ume da bude vrlo intenzivan.

Tina: Uskoro ćete biti trostruka mama. Pošto ste i babica, znači li to da imate manje strahova u trudnoći?

Iskreno, u nekim situacijama prvo preovlada majčinski instikt i pomislim na najgore. Ali kad bolje sagledam stvari, kao zdravstveni radnik, shvatim da nema mesta strahu. Mogu reći da se često smejem samoj sebi.

Foto: Instagram

Šta biste poručile budućim majkama?

Rada: Da ne zapostave sebe, iako se prioriteti od samog početka trudnoće menjaju. Žena je oduvek bila i biće stub porodice, a kad je mama dobro - svi su dobro. A što se trudnoće tiče, apsolutno možete uživati u njenim čarima ako od samog početka definišete da trudnoća jeste drugo stanje, ali nije patološko.

Tina: Biti majka je nešto najlepše što vas čeka u životu, ali je bitno da ne zaboravite ko ste bile i pre nego što ste postale majke. Uživajte u svakom trenutku tokom trudnoće i u svakom trenutku sa bebom nakon njenog rođenja, jer dok trepnete oni su već odrasli ljudi.

Kad niste na poslu, u čemu uživate?

Rada: U dojenju, sa jedne strane i u pubertetu, sa druge i nikada mi nije dosadno. (haha)

Tina: U porodici i prijateljima. To je ono što me ispunjava.

Koji su nedostaci vezani za vašu profesiju na nivou grada o kojima treba govoriti?

Generalno ima dosta boljitka od onoga kako je bilo ranije. Što se same bolnice u Leskovcu tiče, podmlađuje se kadar, radi se intenzivno na bezbolnom porođaju, formirana je matična služba koja olakšava prijavu novorođenčeta, uslovi na odeljenju su zadovoljavajući… Potrebno je da se još malo osavremenimo novim aparatima. A na nivou grada smatramo da bi trebalo češće organizovati edukacije, pre svega mladih o kontracepciji i prevenciji, zatim žena o prevenciji i važnosti redovnih ginekoloških kontrola i naravno trudnicama na raznim poljima omogućiti izvore edukacije i podrške.